Kao i inače kada se približava trka do koje mi je stalo, moj obim treninga padne na gotovo nepostojeći. Trčkaram malo, ovde i onde, brzo hodam, ali ne treniram ozbiljno. To mi je možda greška, ali tako volim i prija mi.
Ali ove nedelje imam peh, i možda bih čak i trčala da se to nije dogodilo - iskrenula sam skočni zglob leve noge.
Ne znam ni kad ni kako.
Možda sam nekada ranije pogrešno zgazila? To mi se stalno dešava, i uvek se bojim da li će ovog puta ostaviti neke posledice.
Možda je to sve počelo na ultramaratonu, pre dve nedelje (12.03). Malo je počela noga da me tišti, sećam se da me je to iznenadilo Usput sam razmišljala kako mi se činilo da je deo biciklističke staze kojom smo trčali malo nakrivljen na levo, dok je deo pešačke staze potpuno ravan. To nije mnogo, ta razlika od par stepeni nagiba ovamo ili onamo, i nisam čula mnogo trkača da se žalilo na to, ali meni je to predstavljalo zaista problem. Osećala sam da me na toj štrafti, dugačkoj oko800m noga boli, ali van nje ne. A recimo da sam za tih 6h prešla 24 puta taj nakrivljeni deo staze. Možda onda i nije neshvatljivo da su me zglobovi upozoravali.
Posle trke je sve bilo super, lagano sam se oporavila i čak sam u toku nedelje imala snage za brdski trening, da bi u nedelju (20.03) na trci Ada i zdravlje ovo cimanje opet počelo.
U ponedeljak sam se probudila zaista sa bolovima u zglobu. Posle malo razmišljanja, shvatila sam da ću morati da smanjim treniranje dok se ne oporavim. Da ležim, ako treba, da stavljam led i da hodam u najmekšim patikama, ali ne da treniram. Cela trkačka sezona je tek predamnom, ne smem da dozvolim da u nju uđem sa bolovima i svežom povredom zgloba.
Iskreno, bojim se šta će Novosadski polumaraton prekosutra (27.03.) da donese. Ubeđena sam da to neće proći bez posledica, samo je pitanje kakvih. Malo bolova i smanjenje obima treninga, to mogu da podnesem. Sve ostalo... Hm. Razmišljam da li je kasno da odustanem? Da li je možda bolje da žrtvujem jednu trku, da bih se osigurala da ću na drugu (BG maraton) stići bez bolova i povreda? Sa druge strane, baš sam želela da u nedelju oborim lični rekord i sigurna sam da to mogu, bez obzira na ovo ležanje u krevetu 5 dana pre trke.
Uh, koliko pitanja!
Svejedno, naravno da neću da odustanem od Novog sada, čak iako bi to možda bilo mudro. Iako sam se prijavila za Beograd, i iako mislim da će sa povređenim zglobom ta trka biti teška, Novi sad je zaokružen u mom kalendaru kao dan kada ću trčati punom parom. Povrede mogu da se nose.
Нема коментара:
Постави коментар