Kašičica motivacije

Dragi moji, drage moje, predstavljam vam rubriku "Kašičica motivacije", koju ću se truditi da objavljujem sredom. Ovde ću probati da redovno postavljam linkove ka svemu što me je u prethodnih sedam dana vuklo, nije mi dalo da odustanem i izvlačilo me iz kreveta po kiši.

Ivan Simić je na sajtu trcanje.rs napisao fantastičan članak o tome šta znači biti trkač, nazvan jednostavno - Šta znači biti trkač?.

Ljudi zaboravljaju jednu veoma bitnu stvar, ili je izjavljuju šablonski, ne razmišljajući puno o njenom stvarnom značenju, a to je da je trčanje STRAST. Čovek ih ne može imati mnogo, to su porodica i, za one koji su imali mnogo sreće u životu, njihov posao. Vreme koje pored njih ostane u dvadeset četiri časa ne može se podeliti na previše delova, to ide protiv same suštine – da svaki slobodan trenutak, svaki budan momenat, ušteđen na početku dana i ukraden od sna na kraju podredimo jednom jedinom cilju – onom kojem smo strastveno posvećeni. I onda, ako imate tu ludu sreću da još sretnete nekoga ko ne samo da istu strast deli, već pored njega i svoju razvijate i osnažujete, imaćete osećaj kao da ste našli neki davno izgubljeni deo bića, Adamovo rebro, odvojeno od vas tako davno da ste zaboravili da je jedini razlog zbog kojeg ste godinama lutali bio taj da ga jednog dana pronađete i konačno se osetite celim.

Ivan Simić - Šta znači biti trkač

Iz imejla koji redovno dobijam sa sajta runnersworld.com (subject: Daily kick in the butt):

Kada me pitaju zašto trčim, kažem im da ne postoji jedan razlog; trčim zbog adrenalina na startu i osećaja kada prođem kroz cilj i znam da sam pobednica bez obzira na mesto koje sam osvojila.
Kortni Parsons

U pošetku je prilično teško razumeti da nije cilj da pobediš druge trkače. Vremenom naučiš da se zapravo takmičiš protiv tananog glasa u sebi koji ti govori da odustaneš.
Dr Džordž Šian

Sjajni Ivan Ćosić sa sajta debeljuca.com, koji je blog-karijeru započeo kao hroničar svoje dijete a izrastao u web-filozofa:

Ljudi često svesno donose odluku da ne donesu odluku. Nisu sigurni šta je sa druge strane. Bolje im je da ostanu uljuljkani u ono što im je poznato, gde nema strahova, nema izazova. Lakše im je da naprave kreativno opravdanje za postojeću situaciju, nego da zamisle život.
Ivan Ćosić - (Ne)donošenje odluke

I opet trcanje.rs, ovog puta moj članak o formiranju trkačkog pokreta u Srbiji

Maratonisanje, triatlonisanje i svako -isanje koje počinje obuvanjem patika a završava se oduševljenim uletanjem pod tuš, nije više samo sport za budale i entuzijaste. Svi smo tu.
Ksenija Kruševac - Mi smo ovde i ima nas gomila!

Šta ste vi to iščeprkali sa neta, pa čitate i divite se, i samo vam trnci prolaze kroz leđa  kad zamislite kako jedva čekate da napadnete onu planinu od posla koju ste sebi zacrtali?

_________________________________

Slika "Struggle for life"; autor Harpagornis; sa flickr.com

Polumaratonke u Srbiji

Žene su trkačka manjina u Srbiji.

Eto, rekla sam.

Ne samo da smo manjina, već nas ima mnogo manje nego što sam zamišljala. 

Koristeći rezultate nekoliko popularnih ovdašnjih trka sastavila sam zgodnu tabelicu, zgodniju od petnaest redova plakanja i žalopojki o tome kako nas je malo. Dakle, procentualno učešće žena i muškaraca na nekim od najpopularnijih polumaratona u Srbiji i regionu u 2010. godini možete videti na Tabeli 1.

Tabela 1. Procentualno učešće žena i muškaraca u pojedinim trkama u Srbiji i regionu.

Polumaratoni	Ž	M
Sombor	5	95
Apatin	8	92
Niš	11	89
Beograd	12	88
Novi Sad	14	86
Koceljeva	17	83
Zagreb	17	83
Podgorica	21	79
Budimpešta	28	72
Ljubljana	29	71

I šta vidimo? Vidimo da se najmanje žena odlučilo za Sombor (tragičnih 5%) i Apatin, a najviše za  Budimpeštu i Ljubljanu. Na domaćim trkama prednjači debitant Koceljeva, (hvale vrednih 17%), dok je daleko najpopularniji Beogradski polumaraton ipak prošao gore nego što smo se nadali. 

Da, reći ćete vi, ali ništa još uvek ne može da se zaključi, neki trkači i trkačice su sigurno učestvovali na više od jedne trke. Tačno je. Zato su vredni ljudi sa sajta ARK Somaraton sastavili i rang listu polumaratonaca i polumaratonki u Srbiji za 2010. godinu i od 1298 imena, 147 su ženska. Drugim rečima, od svih ljudi koji su ove godine istrčali makar jedan polumaraton 11,3% su žene.

Manje od jedne devetine polumaratonaca u Srbiji su žene.

To znači da će na dva automobila koja voze trkače na neku trku doći po jedna žena.

To takođe znači da je na osam svlačionica za momke potrebna jedna za devojke.

To opet znači da ako Pera volontira na okrepnoj stanici na desetom kilometru i daje nasumično Bonžite trkačima koji prolaze, jedna od devet Bonžita će pripasti nekoj ženi.

Polumaratonke u Americi

Preko okeana se već odavno govori o tome kako su polumaratonke iz godine u godinu sve brojnije. Prema izveštaju sajta RunningUSA, žene su još 2005. godine činile nešto više od polovine učesnika polumaratona, da bi u 2009. godini postale prava polumaratonska sila sa 57% učešća na polumaratonima. Nije oduvek bilo tako - 1985. godine ih je bilo tek nešto manje od 20%.

A to je i dalje duplo više nego u Srbiji 2010.

____________________ 
Slika "Young women running over a sand dune on an unidentified beach, ca. 1935"; State Library of Queensland, Australia

Ko sam ja i što bi to vas zanimalo?

Zdravo svima!
Moje ime je Ksenija i ja sam maratonka. Moje maratonsko vreme je dva puta duže od maratonskih vremena profesionalnih atletičarki, a verovatno sam i duplo teža od njih. Ali moja želja i snaga su jednako velike, što će vam posvedočiti moja trkačka porodica, sjajan narod okupljen oko sajta trcanje.rs. Na trkama nastupam za nezvanični sportski klub Maraton klub 1893, grupu neodoljivih lenjivaca i vucibatina.

Želim da vam pokažem kako je biti devojka u muškom sportu - šta radimo, kako se snalazimo i koliko nas je. Potajno se nadam i da ćete kroz ovo putovanje poželeti da nam se pridružite, da će nas biti sve više i da ću uvek imati društvo za treniranje!

Očekujte sjajne stvari.
K.