H2O avanture!

Ja sam treća sa desne strane.
Izvor: US National archives, flickr.com

U poslednjih sedam dana se u mom životu dogodila jedna korenita promena, jedna stvar toliko značajna da mi je za samo nedelju dana promenila pogled na život, sport i letovanje.

Naučila sam da plivam!

U najluđih sedam dana u istoriji mog treniranja sam počela da treniram vaterpolo sa devojčicama iz VK Partizan, i završila plivački deo akvatlona na Adi (1km plivanja).

Da ste ovo rekli maratonki pre pola godine, ona bi se šokirala, rekla bi da u vodi ume samo da se brčka i da pocrni, i da nema šanse da može da prepliva čitav kilometar (mahom) kraul stilom, kao ni da pliva eksplozivno kraul 100m, a da se ne uguši i ne umre. Ali eto mene žive i srećne, nekoliko dana kasnije, pišem blog i svodim utiske.

Plivački počeci

Početkom godine sam krenula jednom nedeljno na Taš. Propustila sam par nedelja, ali sam se ipak trudila da mi plivanje postane redovan deo rasporeda. Pošto nisam umela da plivam, rešila sam da učim iz Total Immersion priručnika i video klipova, i da tako za početak postanem opuštena u vodi, a da kasnije samo nadograđujem tehniku. 

I, a ovo je neverovatno, zaista sam za samo nekoliko treninga zahvaljujući Total Immerstion tehnici naučila kako da opušteno dišem i da prestanem da se koprcam u vodi. Kada sam prvi put sklopila više od dve širine bazena, bilo je to skoro religijsko iskustvo.

Premotavamo film do prošle nedelje, kada sam na bazenu SC Banjica videla plakat Vaterpolo kluba Partizan, na kome je pisalo da su za devojke prva dva meseca besplatna. Odmah sam se upecala! Eto prilike da redovno treniram u toku leta (jesam li napomenula da su treninzi u 20h?), upoznam se s vodom, naučim da plivam agresivno i idem na bazen besplatno :). 

Na "prijemnom ispitu" sam otplivala 100ak metara i trener mi je rekao da imam sasvim solidan stil (jeeeej, vežbanje u bazenu se isplatilo!) i da mogu da treniram sa njegovim pulenkama. To su devojčice rođene 1996. i kasnije. Da, ok je, starija sam između deset i petnaest godina od njih, i još uvek nisu naučile da mi ne persiraju! Ali za par treninga smo već postale drugarice, a ja sam postala vaterpolistkinja. 

Akvatlon na Adi

I, u nedelju, 29.05.2011. sam prvi put plivala u javnosti :) Saša i ja smo u poslednjem trenutku odlučile da ćemo biti štafeta - ja ću plivati 1km, a Saša će trčati 5km - ja sam dobila lakši deo! Startovala sam lagano, na kraju kolone, kao što sam pročitala na sajtu triathanewbie.com, i trudila se da redovno podižem glavu da bih videla kuda idem. To mi je bilo najteže! Ako izvirujem iz vode dovoljno često, poremetim ritam plivanja, a ako hoću da plivam lagano i zen, zaboravim da izvirujem. Zato sam par puta ozbiljno skrenula sa staze i time produžila sebi trku značajno. Poslednjih 100m sam isplivala prsno, jer me je izvirivanje i menjanje tempa iritiralo preko mere. 

Trku sam završila poslednja, ali snažna i srećna - u kontra-evolucionarnom pravcu, osvojila sam i vodu.